Cetinje :: Moj grad

Veče sa Cetinjankom Olgom Milošević, operskom pjevačicom

Posted on 20. Jul, 2012 by Vesko Pejović in Iz kulture

U okviru svog kulturnog programa Ogranak Matice crnogorske Cetinje, večeras je u svojim prostorijama na Balšića pazaru organizovao jednočasovno druženje sa Cetinjankom Olgom Milošević, operskom primadonom.

Odgovarajući sa puno šarma i visoke kulture na brojna pitanja voditelja programa profesora Sima Komadine,  i probrane cetinjske publike uz operske numere koje su “mirisale” sa njenog CD-a, Olga je još jednom pokazala zašto je nekolike decenije na operskoj sceni Jugoslavije bila najprivlačnija, najomiljenija i najbolja.

Kako ćete u ponedjeljak (23.07) moći sa sajta Matice crnogorske http://www.maticacrnogorska.me/ da preuzmete link: http://www.maticacrnogorska.me/skupovi05.html i pogledate video snimak ove prave cetinjske večeri, ovaj prilog će Vam kroz fotose, izvode iz Olgine biografije i moj razgovor sa njom koji je posvećen VAMA POŠTOVANI ČITAOCI, djelimično dočarati našu večerašnju, šarmantnu gošću.

-IZ BIOGRAFIJE OLGE MILOŠEVIĆ

Olga Milošević je rođena  na Cetinju 1937. godine. Učila je pjevanje kod čuvene pjevačice i pedagoga Zdenke Zikove u Beogradu i kod svjetski poznatog baritona Đina Bekija u Sijeni. Solističku karijeru počela je kao solista hora AKUD „Branko Krsmanović“ na turneji po SAD 1960 (Karnegi Hol). U beogradskoj Operi debitovala je 1963. godine. i za preko trideset godina aktivne karijere, otpjevala je oko 70 uloga na operskim scenama Beograda, Novog Sada, Splita, Zagreba, Osijeka, Sarajeva, Ljubljane, Rijeke, Temišvara, Bukurešta, Erevana, Kazanija, Odese, Moskve, Samarkanda, Beča, Rima, Palerma, Venecije, Kaira, Madrida, Lozane, Osla, Berlina, Praga. Koncertno nastupala još i u Armanu, Bejrutu, Kuvajtu, Damasku, Pjongjangu, Rimu, Torinu, Parizu, Vankuveru, Sijetlu a kao solista „Branka Krsmanovića“ u više od 60 gradova SAD.

Među njenim operskim partnerima sa scena posebno mjesto zaslužuju Mario del Monako, Umberto Borso, Luiđi Otolini, Mikele Moleze, Nikolae Harlea, Lućano Saldari, Pjero Kapućili, Grejs Bambri, Seta del Grande, Vladimir Pjavko, Janez Lotrič, …

-IZ KRITIČKIH OSVRTA:

PITSBURGH PRESS Nov. 12.1960.

Osamdeset moćnih glasova protutnjalo je kroz Carnegie Music Hall prošle večeri sa svom veličanstvenošću… Naročito Olga Milošević. Pjevala je glasom koji kao da je zvučao u Sali koja je ogromna, ali sva veličina je dolazila iz njenog grla. Rijetko se čuje takva čistoća i takva voluminoznost istovremeno.

Ann Zuroski

NIN Jan. 12.1963.

(Uspeo debi) … Sonoran mecosopran baršunastog tembra, izjednačen u svim registrima, muzikalno pevana fraza, odmerena dinamička senčenja, ritmička sigurnost su karakteristike Olge Milošević u njenom debiju.

Bogdan Cvejić

POLITIKA 29.1969.

(Premijera „Ivan Sušanjin“) Ulogu dečaka Vanje tumačila je Olga Milošević sa lakoćom, okretnošću, šarmom, i u pevanju i u glumi.

Stana Đurić Klajn

POLITIKA Feb. 23.1970.

Kao strasna i tragična Karmen, Olga Milošević ponovo je plenila svojom pojavom, igrom i pevanjem.

Stana Đurić Klajn

VEČERNJE NOVOSTI Dec. 22.1972.

(Ovacije u Operi) Grejs Bambri trebalo je da bude zvezda u ovoj plejadi umetnika, međutim aplauzi su bili upućeni našoj izvanrednoj umetnici Olgi Milošević. Mlada, lepa, vokalno i umetnički savršena. Zračila je sa scene.

B. Hristić

EREVAN 1974

Olga Milošević je veoma uspešno ostvarila lik Amneris koja je očarala sopstvenom lepotom, puna samoljublja, oholosti a istovremeno i zla. S druge strane lik Karmen je ostvaren kao ličnost lukave ali borbene devojke koja zna šta hoće. Razumljivo je da su ovako raznovrsne i složene interpretacije zahtevale napor i umetničko znanje koje je jugoslovenska umetnica u punoj meri i prikazala.

OPERA LONDON 1976.

(Italijanka u Alžiru) Olga Milošević (Izabela). Ovaj talentovani, višestruko obdareni, veoma lepi, mladi mecosopran, držala je sve tonove pod kontrolom, sa srednjim i visokim registrom kao uglačani biseri. Njen snažno doneti lik izazvao je oduševljenje publike.

Dmitrij Bogdanić

TEMIŠVAR 1976

(Olga Milošević zamenila Elenu Cernei kao „Amneris“)

Olga Milošević dala je punu meru odnegovanih i urođeno glumačkih kvaliteta. Ona je impresionirala svežinom, toplinom, i velurskom mekotom svog izvanredno dobro postavljenog i ujednačenog glasa. Ona je plenila publiku svojim izuzetnim osećanjem pevane fraze, svojom visokom pevačkom i stilskom kulturom.

C. C. Kisurac

VEČERNJE NOVOSTI juni 1976

(Seviljski berberin)

U vrhu predstave stoji Olga Milošević, izvanredno ostvarenje u ulozi Rozine. Od prve do poslednje note celovito izgrađena rola Rozine plenila je scenskom ljupkošću, tehnički besprekorna i intonativno precizno ispevana u punoj meri glasovnih kvaliteta.

RADIO BEOGRAD 1983

Na sreću, u prvom timu je bila prava Karmen – Olga Milošević. Sva svojstva su tu – dubine i čiste visine, lep volumen, shvatanje uloge, ponašanje na sceni, španska igra, rad kastanjetama i lep izgled, potpuna Karmen.

Slobodan Turlakov

NARODNO POZORIŠTE juni 1993.

-Tridesetogodišnjica umetničkog rada Olge Milošević

Ona je uspevala uvek pre svega da pleni glasovnom lepotom, muzikalnošću pevačke fraze, ali i pojavom, samim nastupom, i svakim pokretom. To nikad nije bio koncert u kostimu već pozorišno ostvarenje. Nek nam bude dopušteno da podsjetimo beogradsku publiku na njenu kreaciju uloge Bersi u operi „Andre Šenije“, u kojoj je svaki njen kratki nastup plenio gledalište. A šta da se kaže za njenu Izabelu, pravu ITALIJANKU U ALŽIRU, koja je zavrtela glavu ne samo Lindoru i Tadeu, već i beju Mustafi ali i celoj publici. Bila je ne samo beskrajno privlačna i ljupka već upravo neodoljiva u svom nastupu, naravno uz besprekorne kolorature. Takva je njena Rozina u SEVILJSKOM BERBERINU jer ona je prva mecosopranistkinja kod nas koja je posle brojnih soprana ovladala ovom koloraturnom ulogom. Njena Lota u VERTERU bila je duboko preosećajna i doživljena, njena Dulsineja vragolasta i gotovo obesna. Acučena u TRUBADURU joj je dovoljno tragična, da bi publika ne samo aplaudirala posle arija već i saučestvovala u tragičnim vrhuncima. Kao Doma u ERI SA ONOGA SVIJETA bila je dovoljno osorna, nadmena, ali i naivna i prostodušna. Ipak, među njenim ulogama posebno izdvajamo tumačenje neobuzdane, hirovite, ćudljive i strasne Karmen. Od prve pojave pri izlasku iz fabrike među okupljene građane, preko velike scene dueta sa Don Hozeom, preko sudbinske arije sa kartama, do velike završne scene – obračuna, gledalac ne može odvojiti pogled od Olge Milošević, koja pored toga što svaku frazu tumači do izražajnog dna, savršeno u vokalno tehničkom pogledu, svakim gestom, pokretom, nagoveštajem ili migom tumači neobuzdanu Ciganku koja prkosi sudbini i ne želi da se vlada proračunato civilizacijski. Taj kobni atavizam nepredvidljive devojke našao je svoj pravi izraz u tumačenju Olge Milošević.

Njena LP ploča u izdanju PGP RTB je visoko ocenjena od strane stručne kritike i omiljena je među ljubiteljima operskog pevanja.

Za trideset godina operskog pevačkog umetničkog delovanja Olga Milošević je ne samo osvojila upravo sav repertoar za alt i mecosopran na našoj sceni, već i ostvarila čitavu galeriju operskih likova koji će se još decenijama pamtiti među zaljubljenicima vokalne umetnosti. Napomenimo da je ona i danas naša najbolja i najuverljivija Karmen, a ujedno i najtemperamentnija  i najzavodljivija i najprivlačnija Madalena (RIGOLETO).

Dragutin Čolić

-EVO ŠTO JE ZA ČITAOCE SAJTA CETINJE MOJGRAD, O SVOJOJ KARIJERI I CETINJU REKLA OLGA MILOŠEVIĆ

Pošto sam rođena na Ćikovoj glavici – ispod Orlovog krša, cijeloga života sam bila vezana životom i karijerom za ovaj čarobni grad i Crnu Goru. Za moju muzičku karijeru najzaslužnija je majka Darinka, pijanistkinja – koja je završila Konzervatorijum u Beču.

Studirala sam u Italiji, u Sijeni i bila omiljena učenica Đina Bekija najviše iz razloga što sam bila „BELLA MONTENEGRINA“ – kako me on zvao. Od dvadeset treće godine počela sam solističku karijeru. U Operi sam otpjevala najveći broj uloga – čak 70. Obišla sam skoro sve zemlje svijeta a posebno Rusiju u kojoj sam boravila nekoliko puta. U Erevanu sam bila posebno dobrodošla.

Poslije koncerta u Parizu prilazili su mi Cetinjani i Crnogorci uz zahvalnost što sam moj repertoar posvetila samo crnogorskim kompozitorima (knjazu Mirku Petroviću i Borislavu Boru Tamindžiću) i na taj način pokazala Francuskoj da i mi imamo muzičke stvaraoce kojima se možemo ponositi.

Tokom cijele karijere bila sam podjednako prisutna i u Srbiji i u Crnoj Gori. Bila sam učesnik (sama ili sa crnogorskim umjetnicima) skoro svih značajnih kulturnih manifestacija u Crnoj Gori od Herceg Novog do Ulcinja. To je rezultiralo i dodjelom mi 13. julske nagrade Crne Gore 1976. godine.

Posebno sam se radovala mojim ljetnim posjetama Cetinju i učestvovanju u nezaboravnim i neponovljivim večerima „Cetinjani svome gradu“, čiji je inicijator i glavni organizator bio naš veliki muzičar i umjetnik Mirko Bratičević.

Srećna sam što su fakulteti umjetnosti na Cetinju jer će to mnogo značiti za kulturni razvoj Cetinja, što Cetinje iz dana u dan, sve više,  dobija prestoničku fizionomiju (čemu znatno doprinose i mladi ljudi koji vode Prestonicu i čija se pozitivna energija sve više osjeća), što se sve veći broj Cetinjana i ljubitelja Cetinja na neki način „vraća“ Cetinju (što najbolje potvrđuje ovaj divan sajt).

Na kraju želim da čestitam Matici crnogorskoj što je za svoj Ogranak na Cetinju obezbijedila (zakupila) predivan prostor u centru Cetinja čime su stvoreni preduslovi da ovaj kutak postane mali kulturni centar.

PRILOG PRIPREMIO I LIKOVNO OPREMIO – VESKO PEJOVIĆ