Cetinje :: Moj grad

Antologija aforizama Dah duha

Posted on 09. May, 2018 by Vesko Pejović in Iz kulture

Poštovani čitaoci, naš poznati aforističar Veljko Rajković (Kosijer) svoje višedecenijsko bavljenje satirom krunisao je ovom divnom  knjigom koju je – kako reče “posvetio sjenima davno preminulog čovjeka”, čime je ovjekovječio brojne graditelje kritičkog mišljenja sa prostora bivše Jugoslavije. U antologiji su se našli satirični, duhoviti i filozofski “biseri” 201. aforističara.

 -Zarad svijetle budućnosti,

struja bi mogla i da pojeftini.

-Ako ukinemo mito i korupciju,

kako ćemo onda da se lečimo?

Siguran da će vas ovaj prilog osvježiti napravio sam izbor koji bi mogao da bude i neka vrsta terapije svima nama potrebne.

Neću navoditi osvrt priređivača o tome kako je nastala knjiga  niti tekst POGOVORA kojeg je napisao prof dr Ratko Božović nego ću vam “servirati” kreacije koje će Vas podsjetiti na čuvenu definiciju majstora aforizma Aleksandra Baljaka da je “Aforizam dribling duha na malom prostoru”. Uživajte:

BOJAN RAJEVIĆ

1988, Cetinje

 

 Zašto se krade nakit sa umrlih?

Zato što je sve živo već opljačkano.

 

Nema potrebe da se brinemo za cijene.

Nisu više male!

 

Kad umre ovaj diktator, izabraćemo novog.

Niko nije nezamjenljiv!

 

Zdrav čovjek ima hiljadu želja,

a bolestan samo jednu:

da pobijedi na izborima!

 

MIRKO PETRIĆ

(1922-1996), Pljevlja

 Da ne bi pogazio riječ,

odlučio je da je zaobiđe.

 

Novac mi ne čini mnogo,

jer ga imam malo.

 

NIKOLA ŠARANOVIĆ

1933, Bar

 

Cijelog života je komponovao

da bi, na kraju, odsvirao svoje.

 

Radio je jednokratno,

a krao non-stop.

 

Od kada su mu začepili usta,

bolje čuje.

 

VESELIN BRNOVIĆ

1937, Podgorica

 

Napuštio je školu

i započeo karijeru.

 

VUKO BEZAREVIĆ

(1940-1987), Pljevlja

 

Teško je pobijediti moć navike,

a posebno naviku moći.

 

Ako laž ima kratke noge,

kako, onda, uspijeva da

stalno ide ukorak s vremenom?

 

Bio je velikodušan.

Nije tražio da mu vratimo obećanje

koje nam je dao.

 

ANDRIJA MARKUŠ

1941, Podgorica

 

Domaćica pegla – pa napravi liniju,

a vlast – napravi liniju, pa pegla.

 

MIJO MIRANOVIĆ GROF

1943, Berane

 

On ima vatrenu ženu,

a ona – vatrogasno društvo.

 

Prva žena mu je bila crna,

druga – još crnja!

 

Muškarcu su kod žena i automobila

najvažnije dvije stvari:

kakva im je linija i koliko troše.

 

Ovako rascjepkani,

dobri smo samo za potpalu.

 

RADOMIR RACKOVIĆ

1943, Podgorica

 

Kad je centar moći meta,

promašaj je pun pogodak.

 

Od moje rodbine

jedino je đed ostao na selu.

Ne bi ni on, da nije umro.

 

Ne držite ih za riječ.

To je jedino što nemaju.

 

RATKO M. PAVIĆEVIĆ

1946, Podgorica

 

Ne lažete, ne kradete…

a, kako živite?

 

Ja ne bih da živim bolje.

Ja bih da živim!

 

MILAN DUGO KRIVOKAPIĆ

(1947-2008), Nikšić

Danas je lako biti pošten,

ali je teško od toga živjeti.

 

Nekada je narod dizao ustanke,

a sad digne ko što stigne.

 

Ja volim ovu zemlju.

Ona je mene i svakoga moga

do groba zadužila.

 

Sjećam se lijepe budućnosti.

Kao da je juče bila.

 

Bogati su kupili radna mjesta.

Sirotinja čeka rasprodaju

 

ILIJA LAKUŠIĆ

1947, Podgorica

 

Zauvijek je otišao iz naših redova,

ali njegov lik će nas vječno progoniti.

 

RATKO B. BRKOVIĆ

1949, Podgorica

 

Bolja vremena smo čekali,

loša su nam dolazila sama.

 

Da bi bio ono što je biti htio,

prestao je biti što je bio.

 

MILORAD JOKNIĆ

1951, Pljevlja

 

Olakšali smo položaj radničkoj klasi.

Oslobodili smo je teške industrije.

 

Priložio je diskusiju,

jer nije imao što da kaže.

 

Da nije mraka,

mnoge stvari ne bi izašle na vidjelo.

 

VELIZAR RADONJIĆ

1952, Podgorica

 

Idemo dobro utabanim putem.

Vraćamo se nazad.

 

JOVAN ERAKOVIĆ

1953, Nikšić

 

Nekada se oralo, sijalo i žnjelo,

a danas se samo melje.

 

DRAGAN KOPRIVICA

1953, Podgorica

 

Vođa je pao na ispitu.

Nije znao što je narod htio da kaže.

 

Na večeri za dvoje, on je jeo za troje,

a ona pričala za četvoro.

 

VELJKO RAJKOVIĆ

1954, Podgorica

 

Kod nas su na visini zadatka

samo oni koji se spuštaju

ispod svakog nivoa.

 

Zemlja će biti vraćena svima.

Prednost imaju oni

koji su već jednom nogom u grobu.

 

SENAD STRUJIĆ

(1954-2014), Pljevlja

 

Onaj čije su ovce,

pobjeđuje na izborima!

 

ZORAN RAONIĆ

1956, Pljevlja

 

Omirisao je vlast

i ostao bez sluha.

 

DRAGAN PAVLIČIĆ

1957, Podgorica

 

Pred zakonom smo svi jednaki.

Pred sudijom – kako ko!?

 

VLAJKO ĆULAFIĆ

(1957-2016), Berane

 

Otkrili su mu spomenik.

Ostalo su prikrili.

 

VIŠNJA KOSOVIĆ

1958, Herceg Novi

 

Poželjno je da smo nijemi.

Živimo u gluvo doba.

 

MILENKO ŠARAC

1959, Pljevlja

 

U mojoj državi niko nije nizašta kriv.

Bože, opet je, izgleda, do tebe!

 

MILICA ARANITOVIĆ PAPOVIĆ

1961, Tivat

 

Oboje smo bolesni.

Njega boli glava, mene briga.

 

Pošla bih s tobom i na kraj svijeta,

samo kada bih znala

da ću se vratiti s drugim.

 

PERICA JOKIĆ

1962, Berane

 

Izbori su bili fer i demokratski,

tako da će pobjednik

morati da prizna pobjedu.

 

Tišina!

Da čujemo kako odgovorni

o svemu ćute.

 

Ako ste ušli u pogrešan voz, ne očajavajte.

Zamislite da vam je još i pobjegao?!

 

DRAGAN DRINČIĆ

1963, Nikšić

 

Potrebna nam je pravna država.

Reda radi!

 

VLADISLAV VLAHOVIĆ

1963, Podgorica

 

Kad sam odlučio da bježim,

nijesam ni slutio

da ću postati vođa puta.

 

BORIVOJE BOŽANOVIĆ

1966, Podgorica

 

Zagrebali su po površini ideala…

i našli interes.

 

Ljubav je

savršen ritam čula.

 

DARKO BATAN ŽUNJIĆ

1967, Podgorica

 

Čist posao – čiste pare,

prljav posao – oprane pare!

 

RADOJE MAĐO GOLOVIĆ

1970, Nikšić

 

Sve je namješteno! –

reče sobarica.

 

DEJAN TOFČEVIĆ

1971, Podgorica

 

Prebijenom su natekle oči.

Izgleda da je alergičan na batine.

 

Vlada je obustavila rad

i rezultati nisu izostali.

 

BOŠKO RAIČEVIĆ

1973, Nikšić

 

Okrenuo je leđa čitavoj familiji.

Samo u njih je imao povjerenja.

 

LJUBOMIR BULATOVIĆ

1986, Podgorica

 

Ne treba razbijati glavu sitnicama.

Treba uzeti nešto krupnije.

 

DUŠKO RADOVIĆ

(1922-1984), Beograd

 

Rodoljubi su oni koji se sećaju kako je bilo.

Neprijatelji su oni koji znaju kako će biti.

 

Ako želite da savremeno i moderno

opremite svoj stan,

iz njega najpre morate izbaciti stare roditelje.

 

Ko prvi devojci, njegova devojka.

Ko poslednji devojci, njegova žena.

 

VLADIMIR BULATOVIĆ VIB

(1931-1994), Beograd

 

Ekser savije glavu, pa neupotrebljiv;

čovek upotrebljiv, tek kad savije glavu.

 

Demokratija je kad nisi zatvoren,

zato što si bio otvoren.

 

Prvo si čovek u senci,

zatim si čovek sa senkom,

najzad si senka od čoveka.

 

Taksi te odveze, pa otkuca,

cinkaroš otkuca, pa te odvezu.

 

Konj da bi dobio trku, trči i pređe ostale.

Karijerist ne trči, samo pređe ostale.

 

MILIVOJE JOZIĆ

1932, Beograd

 

Demokratija potiče iz Grčke,

a ponire kod nas.

 

I ja bih prao novac,

da imam para za sapun.

 

Potrošačka korpa ispletena je

od pruća žalosne vrbe.

 

Verujem u bolje sutra,

ako ovi odu danas.

 

Za spavanje na poslu

muškarci dobijaju otkaze,

a žene unapređenja.

 

MITAR MITROVIĆ

1933, Beograd

 

Moj striko nije normalan.

On je visok preko dva metra.

 

Nastavnica nam predaje seksualno vaspitanje,

ali neće ništa da nam pokaže.

 

BRANISLAV CRNČEVIĆ

(1933-2011), Beograd

 

Ko je imao priliku da pogine,

neka ne kuka što je ostao živ!

 

Nema tog starog lava

koji bi odbio da bude mlad magarac.

 

Najviše lažu oni

koji znaju istinu.

 

SAVO MARTINOVIĆ

1935, Beograd

 

Upravnik ludnice je duša od čovjeka.

Njegova vrata su svakome otvorena.

 

Mjesečna primanja

prilagođena su dnevnim potrebama.

 

Sam čovjek ne može da učini ništa,

jer sve zavisi od jednog čovjeka.

 

ZORAN RANKIĆ

1935, Beograd

 

Šta je smrt ne znam,

šta je život slutim.

 

Učinili smo sve što smo mogli.

Jedino nismo mogli ono što je trebalo.

 

MIROSLAV SREDANOVIĆ

1936, Beograd

 

Siromah se navadio na kontejner.

Hoće hleba bez motike.

 

Lako je prepoznati ponižene građane.

Hodaju uspravno.

 

Vlada ne može da padne.

Mala joj je specifična težina.

 

MILOVAN ILIĆ MINIMAKS

(1938-2005), Beograd

 

Pravi ljudi na prava mesta.

Ali, gde naći tolike zatvore!?

 

 

Šta vredi robijašima što imaju brojeve,

kad ne učestvuju u izvlačenju.

 

Mnogo je zabrljao:

ne gine mu zatvor

ili neka ambasada!?

 

RANKO GUZINA

(1939-2016), Beograd

 

Građani koji su pogrešno glasali,

moraće da vrate ulje i šećer.

 

Verujete li u Boga?

Samo kad grmi!

 

Nema tog industrijskog giganta

od koga mi ne možemo da napravimo

malo ili srednje preduzeće.

 

ŽIVOJIN DENČIĆ

1939, Zaječar

 

Opkoljeni računaju na pomoć

sa svih strana.

 

Najviše nam duguju oni

koji ne pitaju za cenu.

 

Život u ovakvoj sredini,

ni okolina ne može da podnese.

 

Boginji pravde proriču divnu karijeru,

od kada je napustila sud.

 

RADE JOVANOVIĆ

(1939-2016), Užice

 

I ti si mi neki prosjak.

Ko ti dade diplomu profesora?!

 

Neodgovorno lice ukralo je glasačku kutiju.

Sva sreća što su se rezultati znali unapred!

 

DEJAN LOPIČIĆ

(1939-2006), Beograd

 

Uhvatio se za glavu

i ostao praznih šaka.

 

Ljudi velikog formata

javljaju se u malom tiražu.

 

PAVLE KOVAČEVIĆ

1940, Beograd

 

Divim se vatri

u svemu što ne gori!

 

Vlast nas prati,

od kada ne idemo za njom.

 

 

ILIJA MARKOVIĆ

(1940-2016), Novi Sad

 

Ko odbije odlikovanje,

zaslužuje orden za hrabrost.

Hvala što ne pušite,

ne pijete, ne jedete!

 

Da bi ih sunce ogrejalo,

mladi su morali da uhvate maglu.

 

SLOBODAN DUČIĆ

1941, Novi Sad

 

Novi pobednici neće lovorike.

Hoće lovu!

 

Narod trpi do određene granice.

A, preko granice – trpi drugi narod.

 

Za demokratiju je najgore

kada je sprovode.

 

ANĐELKO ERDELJANIN

(1941-2017), Novi Sad

 

Da li smo slepi kod očiju,

ostaje da se vidi!

 

Mi ne tražimo mnogo.

Zato, retko kad nešto nađemo.

 

Kako da cenimo domaću pamet,

kad nije kod kuće?!

 

Dan je protekao u tišini.

Pištolji su imali prigušivače.

 

RASTKO ZAKIĆ

(1942-2014), Beograd

 

Narod od kojeg se više nema šta uzeti,

nije zaslužio rukovodstvo

kojem nikad nije dosta.

 

Zdrav razum je neizlečiv.

 

DRAGUTIN KARLO MINIĆ

1942, Beograd

 

Potrebno je čuvati

dostojanstvo naših ministara.

Ne treba ih hapsiti čim nešto ukradu.

 

Imamo državni aparat

za autogeno zavaravanje!?

 

SRBA PAVLOVIĆ

1942, Beograd

 

Naši putevi popločani su

sve samim uspesima.

Asfalta skoro da i nema.

 

Ko dokaže da živi od poštenog rada,

stiče pravo na socijalnu pomoć.

 

ZORAN STANOJEVIĆ

1942, Beograd

 

Robovlasnik je čovek

na ljudski pogon.

 

Mikroorganizmi su mali

i kad porastu.

 

MILEN MILIVOJEVIĆ

1943, Bor

 

Ništa nismo naučili na našim greškama.

Neshvatljive su!

 

Ako ne odem iz zemlje,

idem u zemlju.

 

Živim od danas do sutra.

Prekosutra je sahrana.

 

VITOMIR TEOFILOVIĆ

1943, Beograd

 

Za ovo danas, niko nije kriv.

Svi su zaslužni.

 

Savetnika sam najurio

posle prvog saveta.

On će mene da uči!?

 

MILOVAN VITEZOVIĆ

1944, Beograd

 

U laži su kratke noge,

ali se ne vide iza govornice.

 

I zadnja rupa na svirali

nipodaštava onog

koji je odsvirao svoje.

 

Između sposobnih i poštenih

treba birati

sposobne da ostanu pošteni.

 

DANICA MAŠIĆ

1944, Novi Sad

 

Dovoljno je da se narod okrene,

pa da prvi budu poslednji.

 

Odakle im je kapalo,

saznali smo kada je procurilo.

 

Ne zavijajte stvari u novine.

One treba da ih otkriju.

 

Vlast je toliko slaba,

da ni sa scene ne može sići.

 

VUK GLIGORIJEVIĆ

(1946-2003), Beograd

 

Popu koji jeste krštavao ljude,

zamereno je što ih nije i učlanjivao.

 

Stigao sam u bolju budućnost.

Šaljite pare!

 

RADIVOJE RATKO DANGUBIĆ

1946, Novi Sad

 

Kakva ravnoteža duha i materije!

Glupi su koliko su teški.

 

I ja verujem da će jednom biti bolje,

ali taj jedan nisam ja.

 

Postoji samo jedan izlaz:

neka svako ide svojim putem!

 

Drže me kao malo vode na dlanu.

Čekaju da isparim!

 

Obešeni bi mogao

da prestane da se klati.

I bez njega znamo koliko je sati.

 

Svi su se negde izgubili.

Samo sam ja ostao da lutam.

 

DUŠAN VOJVODIĆ BIRDŽA

1948, Novi Sad

 

Borba protiv terorizma će trajati

do poslenje kapi nafte.

 

Trajna vrednost svake politike

je prolaznost.

 

Gde su puna usta politike,

tu hleba nema.

 

RADE ĐERGOVIĆ

1948, Šabac

 

Možemo da hranimo pola Evrope,

a da su bolja vremena,

mogli bismo i sebe da prehranimo.

 

Zemlja je vraćena seljacima,

ali ih nije zatekla tamo.

 

Pa šta ako ste ostali bez posla?

Nemaju ga ni naši ministri, pa se ne žale.

 

U dobroj smo kondiciji.

Stalno bežimo od istine.

 

Skrenuli smo s puta.

Da ne ometamo saobraćaj.

 

MITAR TUCOVIĆ

(1948-2009), Užice

 

O pokojniku bih rekao sve najlepše,

ali, đubre nikako da umre!

 

I ja sam lekar bez granica.

Koliko mi daju, meni malo!

 

RADIVOJE BOJIČIĆ

1949, Beograd

Zahvaljajući gravitaciji

i mi nečemu težimo.

 

DUŠAN PUAČA

1949, Beograd

 

Otišao je kad nam je bio najpotrebniji.

Sudićemo mu u odsustvu.

 

Da nije bilo putokaza,

krenuli bi pravim putem.

 

VLADIMIR JOVIĆEVIĆ JOV

(1950-2011), Beograd

 

One koje ne možemo očima da vidimo,

viđamo svakodnevno.

 

Oni koji su skočili uvis,

ostavili su nam motku.

 

MILOVAN VRŽINA

1951, Beograd

 

Režimski troškovi su

mnogo veći od režijskih!

 

Kad se na vreme dignu dva prsta,

sve je na dohvat ruke.

 

MILAN TODOROV

1951, Petrovaradin

 

Po govoru bih rekao da niste odavde.

Ovde niko ne sme da pisne.

 

Pravdu ću potražiti na sudu.

Možda je tamo zalutala.

 

MILAN BEŠTIĆ

(1952-2016), Beograd

 

U našoj banci, vaš ulog je siguran.

Ni vi ga ne možete podići.

 

MITAR ĐERIĆ

1952, Beograd

 

Poslanici dobijaju

naknadu za odvojeni život –

od naroda.

 

Nezaposleni su

vanstranačke ličnosti!?

 

MILENKO PAJOVIĆ

1953, Beograd

 

Ne treba ciljati u metu,

treba metati u cilj!

 

Nabacite ženi perje,

da bi što pre odletela.

 

MILIVOJE RADOVANOVIĆ

1953, Svilajnac

 

Uspeh je skoro potpun.

Za dlaku je izostao.

 

Ni u krevetu ne može bez knjige.

Čim je vidi, odmah zaspi.

 

 

Gladnih će biti sve manje,

jer će narodnih kuhinja biti sve više.

 

ALEKSANDAR BALJAK

1954, Beograd

 

Kopije nisu krive.

Original je prvi počeo.

 

U kući obešenog ne govori se o konopcu,

a u kući impotentnog ne pominje se obešeni.

 

Seks je moguć i u stotoj,

ali ko bi se toga setio?

 

MIHAILO VELJKOVIĆ

(1954-2008), Beograd

 

Ko drukčije misli,

rado ćemo ga saslušati.

 

Tradicionalno se osluškuje glas naroda.

Obrađuju se samo daroviti pojedinci.

 

RADMILO MIĆKOVIĆ

1954, Rača Kragujevačka

 

Himnu sam poslednji put čuo

na sahrani jednog lidera.

Svi su pevali!

 

VESELIN MIŠNIĆ

1954, Beograd

 

Gospodine predsedniče,

ako se ja nešto pitam,

neka bude kako vi kažete!?

 

Ostavili smo iza sebe pustoš.

Da nas niko po zlu ne pamti.

 

ZORAN T. POPOVIĆ

1957, Pančevo

Sreo sam profesora posle trideset godina.

Poznao sam ga po kaputu.

 

Medicina je izuzetno napredovala.

Nema više bolesti

od koje čovek ne može da umre.

 

Traže novac da mi zaposle sina.

A ja mislio da ta moja baraba

ne vredi ni prebijene pare!

 

Jako sam se uplašio kad se mama razbolela.

Mislio sam da će tata da nam kuva!

 

DEJAN MILOJEVIĆ

1959, Beograd

 

Ja sam uvek bio patriota,

ali danas bih mogao nešto i da pojedem.

 

ĐORĐE OTAŠEVIĆ

1959, Beograd

 

On je glup i neobrazovan.

Da ne zarađuje milione,

ne bi imao od čega da živi.

 

Studentima je mesto

u amfiteatru, a ne na ulici.

Tu će biti, tek, kada diplomiraju.

 

MILAN R. SIMIĆ

1959, Velika Plana

 

Sledeće nedelje sam zauzet.

Dajem sve četiri godine i diplomski.

 

Doktoru sam bio sumnjiv na prvi pogled.

Odmah je znao da sam došao praznih ruku.

 

Država odumire, mi ćutimo.

Mi odumiremo, država ni da bekne.

 

MILKO STOJKOVIĆ

1959, Smederevska Palanka

 

Čim sam se rodio, roditelji su me napustili.

Nisu hteli da me ometaju u razvoju.

 

Iznesite svoje mišljenje

i zatvorite vrata za sobom!

 

ZORAN DODEROVIĆ

1960, Novi Sad

 

Kad se pravosuđe potopi u vodu,

na površinu ispliva politika.

 

Bez partijske knjižice teško se stiže do posla.

Nedostaju putokazi.

 

RADE PETKOVIĆ

(1960-2001), Beograd

 

Suđenje uglednom političaru može da počne.

Tužilac je priveden.

 

DRAGAN RAJIČIĆ

1960, Kragujevac

 

Umri muški!

Ne daj doktoru mito.

 

Govorio sam ja da ovo nikuda ne vodi.

I, evo, stigosmo!

 

JASMINA BUKVA

1961, Beograd

Ako ukinemo mito i korupciju,

kako ćemo onda da se lečimo?

 

ŽELJKO MARKOVIĆ

1961, Čačak

 

Pisma niko ne šalje,

a koverte svi primaju.

 

Biti blizak vlasti,

znači zaposliti i dalju rodbinu.

 

MOMČILO MIHAJLOVIĆ

1961, Beograd

 

Zbog bavljenja kriminalom,

ministar je kažnjen

progonstvom u daleku ambasadu.

 

SLAVOMIR VASIĆ

1962, Aleksinac

 

Riknuo sam!

A, hteo sam nešto drugo da kažem.

 

Ne stidim se što radim!

Stidim se što živim od svoga rada.

 

Ovde nema demokratije.

Pogledaću u podrumu.

 

GORAN IVANKOVIĆ

1962, Ljig

 

Kupio sam diplomu i radno mesto.

Još da kupim radni staž,

pa da idem u zasluženu penziju.

 

Vođa se ne osvrće na narod.

Zna da je zaostao.

 

Izbori su bili pošteni.

Na njihov ishod nisu mogli da utiču ni birači.

 

VESNA DENČIĆ

1963, Beograd

 

Lanac kriminala je presečen.

Jedna polovina je u zatvoru,

druga na vlasti.

 

SLOBODAN SIMIĆ

1963, Beograd

 

Prvo ih je ulica vaspitala,

a onda dobila po njima ime.

 

VLADAN SOKIĆ

(1963-2003), Užice

 

Narod koji ima ovakvu vlast,

zaslužuje i goru,

samo kad bi takva postojala.

 

DRAGOSLAV MITROVIĆ

1964, Cirih – Švajcarska

 

Odavde beže i oni

koji ne znaju gde se nalaze.

 

Vratimo se svojim korenima!

Popnimo se na grane!

 

IVKO MIHAJLOVIĆ

1964, Brus – Kruševac

 

Štampa je slobodna.

Ako je verovati medijima!?

 

Danas sam prosio.

A i sutra ću, ako bog da lepo vreme!

 

 Ove godine okrečiću stan.

I to mi je plafon.

 

NINUS NESTOROVIĆ

1965, Novi Sad

 

U našoj državi je svejedno gde se nalaziš.

Uvek si na mestu nesreće.

 

Više ne živim psećim životom.

Podvio sam rep.

 

Glasački listići se broje noću.

Dok pošten svet spava.

 

Vi ste pisac?!

A, kome pišete?

 

MILAN J. MIHAJLOVIĆ

1966, Beograd

 

Naš narod je hrabar.

Vode ga u bolje sutra,

a on ni da jaukne!

 

Političari su shvatili važnost trenutka.

Kradu dok trepneš.

 

Što političari imaju veći imunitet,

to nam je društvo bolesnije.

 

Pustili su me iz zatvora,

a da to nisam ni osetio.

 

GORAN GAĆEŠA

1967, Beograd

 

Nećete dugo gladovati!

To još nikome nije uspelo.

 

Čika zubar mi je izvadio zub,

da bi ga popravio.

 

RANKO PIVLJANIN

1967, Beograd

Kome je vlast na dohvatu ruke,

sve ostalo baca pod noge.

 

Demokratija je svratila kod nas.

Od tada joj se gubi svaki trag.

 

MILAN CVETKOVIĆ

1967, Beograd

 

Znam zašto mi se spava.

Nisam dovoljno budan.

 

Za dijalog je potrebno dvoje.

Onaj koji govori i onaj koji sluša.

 

Prvi su stigli na cilj.

Iza sebe nisu ostavili nikoga.

 

ALEKSANDAR MIJALKOVIĆ

1968, Inđija

 

Divan prolećni dan

izmamio je hiljade demonstranata.

 

Na izborima se biraju ljudi.

Ne biraju se sredstva.

 

GORAN RADOSAVLJEVIĆ

1969, Beograd

 

Radim za dvojicu,

ali me samo jedan plaća!

 

Kako da kažem prijatelju

da ga žena vara,

kad ih oboje volim?

 

GORAN DOKNA

(1970-2012), Beograd

 

Merili smo se.

Teško nama!

 

Kažnjen sam zbog prekoračenja brzine.

Opet mi je jezik bio brži od pameti.

 

DEANA SAILOVIĆ

1971, Sremski Karlovci

 

Ko je mene pročitao,

taj je skroz nepismen.

 

GOJKO BOŽOVIĆ

1972, Beograd

 

Kada se dobro organizuju,

izbori su suvišni.

 

Novinar koji misli svojom glavom

ne poštuje pravila svoje profesije.

 

Sumnjivo je lice

narodnog poslanika.

 

BOJAN LJUBENOVIĆ

1972, Beograd

Jedna je fotelja danas

napustila jednog funkcionera.

Saznala je da ima drugu!

 

Naš deda je otišao na onaj svet.

Taj kad negde ode, ne zna da se vrati!

 

DRAGAN OGNJANOVIĆ

1972, Prokuplje

 

Stigli smo u bolju budućnost,

ali to niko nije primetio.

 

VLADICA MILENKOVIĆ

1973, Paraćin

 

Napokon nas je ogrejalo sunce.

Ostali smo bez krova nad glavom.

 

ALEKSANDAR STOJADINOVIĆ

1973, Beograd

Naši ministri su se vratili sa odmora

vidno osunčani.

Sve crnji od crnjeg!

 

Policija je imala previše dokaza,

pa su neki morali da budu uništeni.

 

Kad neki ministri prijave imovinu,

neće se znati da li je to

imovinska ili geografska karta.

 

DALIBORKA ŠIŠMANOVIĆ

KEPČIJA

1974, Cirih

 

Vlada nema potrebe da obećava promene.

Dovoljno je da promeni obećanja.

 

BRATISLAV KOSTADINOV

1975, Kruševac

Država je zatvorila krug oko mafije.

Mehurom od sapunice.

 

DRAGAN MILJKOVIĆ

1975, Surdulica

 

Ako ćemo pošteno,

zakoni nam neće trebati!

 

Ako želite da odete odavde,

idite pre no što vas stignu godine.

 

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

1975, Beograd

 

Kad god čujem himnu, ja ustanem.

I odem.

 

Ubili ste sve ljudsko u meni.

Spreman sam za ministarsku fotelju.

 

NENAD ĆORILIĆ

1975, Loznica

 

Izvinjavamo se, gospodine,

ali nemamo sitno da vam vratimo kusur!

Je l’ može neka diploma?!

 

TOMISLAV MARKOVIĆ

1976, Beograd

 

Pristajem na sve!

To je moja poslednja ponuda.

 

SAŠA MILOVANOVIĆ

1976, Beograd

 

Čim prime penzije,

penzionerima zaigra srce.

I – tu je kraj!

 

U ovoj zemlji ima i poštenih građana,

ali, to je njihov problem!?

 

PAVICA VELJOVIĆ

1978, Beograd

Vlada je formirana.

Ličnosti u njoj nisu.

 

Imam sve osobine

ozbiljnog političkog kandidata.

Umem i ja da obećam, pa da ne dam!

 

PREDRAG ĐAKONOVIĆ Đakon

1980, Pančevo

 

Puž stavio kućicu na hipoteku

i postao golać.

 

Gladan je kao vuk.

Stomak mu zavija pun mesec.

 

NENAD VUČETIĆ

1981, Beograd

 

Vest decenije:

Situacija je stabilna,

jer se više ni kolevke ne ljuljaju!

 

Kada tajkuni peglaju račune,

znači da su već oprali novac.

 

Gde pobednici pišu istoriju,

budućnost je poražena.

 

VLADIMIR DRAMIĆANIN

1982, Beograd

 

Nakon svake rečenice,

premijer je pravio dramsku pauzu.

Da narod stigne da se prekrsti.

 

Oče, grešio sam!

A, iz koje si stranke, sine?

 

Ništa nisam video, ništa nisam čuo!

To je sve čega se sećam.

 

MIODRAG STOŠIĆ

1982, Beograd

 

Naši političari se dele na

one koji kradu i ove koji kradu.

 

 SRĐAN DINČIĆ

1984, Sremska Mitrovica

 

Uvedite me u čitanke, tek posle smrti.

Živ se u školu ne vraćam!

 

Školovani ljudi više ne pakuju kofere.

Odavde nemaju šta da ponesu.

 

MARKO MILJKOVIĆ

1986, Kragujevac

 

Naneli su nam zlo.

Ali, to je tek prva ruka.

 

VANČO POLAZAREVSKI

1953, Skoplje

 

Nema toliko velikog predizbornog obećanja

od kojeg se, kasnije, ne može pobjeći.

 

JANE ATANASOV

1954, Kočani

 

Veliki broj onih što nas vode

zaslužuju da budu sprovedeni.

 

ATANAS KRLEVSKI

1956, Veles

 

Teško mi je da živim

od danas do sjutra.

Napraviću pauzu!

 

JOŽE VOLARIČ

1932, Kranj

 

Budi srećan što drugi imaju.

Možda ćeš nešto ukrasti.

 

FRANCI ČEČ

1964, Ljubljana

 

Ljudi rado idu na sahrane.

Još jedino tamo

mogu da čuju poneku lijepu reč.

 

 MAJA DAVID

1972, Maribor

 

U moru obećanja kupamo se prije izbora.

Poslije izbora uče nas da plivamo.

 

Zarad svijetle budućnosti,

struja bi mogla i da pojeftini.

O PRIREĐIVAČU

Veljko Rajković je rođen 1954. godine u Dujevi, Rijeka Crnojevića, Cetinje. Diplomirani je pravnik. Živi u Podgorici. Piše aforizme, epigrame, epitafe, satirične priče i satirične pjesme. Objavio je četiri knjige aforizama: U ZNAK(U) UZVIKA (1999), ČOVJEKOLIKI LJUDI (2007), LJUDNICA (2011), PUTOKAZIVANJA (2014) i knjigu epigrama DARVINE, DARVINE… (2011).

Jedan je od autora Antologije crnogorskog aforizma RIJETKE ČESTICE (2006), u kojoj je predstavljeno aforističarsko stvaralaštvo 114 aforističara iz Crne Gore i Srbije – koji su porijeklom iz Crne Gore. Više puta je nagrađivan na Crnogorskom festivalu humora i satire u Danilovgradu – gdje je proglašen za satiričara godine u Crnoj Gori (2005). Na Prvom međunarodnom konkursu u Crnoj Gori za karikaturu i aforizam – u organizaciji EU, dobio je prvu nagradu za aforizam (2005). Dobitnik je I druge nagrade za aforizam na Čivijadi u Šapcu – 2008, kao i prve nagrade (dva puta) za satiričnu pjesmu na konkursu satirične pozornice ŽIKIŠON u Paraćinu – 2011 i 2012. Dobitnik je visokog priznanja „Radoje Domanović“ – Ekselencija satire (najuspješniji inostrani satiričar) 2011, koju mu je dodijelilo Udruženje književnika Srbije i Fond „Radoje Domanović” iz Beograda. Dobitnik je priznanja „Nadži Naman“ u Libanu 2013 – za ispoljenu kreativnosat u satiri. U 2013. godini osvojio je Prvu nagradu za aforizam na Međunarodnom festivalu za aforizam i karikaturu u Paraćinu – tema: Kultura i umjetnost. Na SATIRA FESTU, najpriznatijem festival na Balkanu, u Beogradu – 2015., dobio je priznanje „Vuk Gligorijević” za najbolji aforizam na festivalu (u konkurenciji oko oko 2000 aforizama prispjelih na konkurs). Aforizmi – 30, su mu prevedeni na italijanski jezik na jednom od najprestižnijih portala humora i satire AFORISTICA MENTE – Torino, čiji je urednik poznati italijanski naučnik, pisac i aforističar Fabricio KARAMANJA.

Zastupljen je u svim značajnijim antologijama i zbirkama aforizama, između ostalog u: Antologiji slovenske umjetnosti – objavljenoj 2011. u Poljskoj, Antologiji balkanskog aforizma – 2008, kao i u knjizi Ratka Božovića SEDMORICA PROTIV MENE (2010), gdje je predstavljeno i esejistički tumačeno stvaralaštvo sedmorice najznačajnijih crnogorskih aforističara. Urednik je za humor, satiru i karikaturu u Digitalnoj biblioteci crnogorske kulture – montenegrina.net i vlasnik i urednik prvog sajta humora i satire u Crnoj Gori LJUDNIC@ – ljudnica.me, koji je aktiviran u avgustu 2012. godine.

VESKO PEJOVIĆ