O knjizi Prof dr Zorana P. Rašovića “Bogišićeve pravne izreke”

Posted on 05. Nov, 2016 by Vesko Pejović in Iz kulture

U izdanju Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (u daljem tekstu: CANU), u septembru mjesecu 2016. godine, objavljena je knjiga BOGIŠIĆEVE PRAVNE IZREKE – SKLADNOSTI IZMEĐU RIMSKOPRAVNOG I CRNOGORSKOG NARODNOG VRELA, autora Prof dr Zorana P. Rašovića, redovnog profesora Pravnog fakulteta Univerziteta Crne Gore i vanrednog člana CANU.

O KNJIZI

Autor je ovu knjigu posvetio uspomeni na Valtazara Bogišića, sina susjedne nam dične dubrovačke oblasti i Likurga Crne Gore.

Predgovor za knjigu napisao je doajen pravne misli akademik Slobodan Perović.

U prvoj glavi, pod naslovom Bogišić i pravna kultura, autor se osvrće na životni put i naučna dostignuća velikog pravnikaValtazara Bogišića.

Knjiga ima oko 700 stranica i sadrži četiri glave sa prilozima. Evo sadržaja po glavama knjige:

Glava prva

BOGIŠIĆ I PRAVNA KULTURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Uvodne napomene. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Bogišić profesor Univerziteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Bogišić naučnik i istraživač . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Bogišić član mnogih društava i akademija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Bogišić — pobornik istorijskopravne škole, da ili ne. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Bogišić — komentator pravnih tekstova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Bogišić zaljubljenik u filologiju i poliglota. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
Bogišićeva djela od značaja za Crnu Goru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95
Drugi o Bogišiću. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Bogišić u djelima objavljenim u Crnoj Gori. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Bogišić ministar pravde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Bogišić — bibliofil i zavještalac. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Bogišićev doprinos poznavanju usmene književnosti. . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Bogišić zakonopisac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Nastanak OIZ-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
Proglašenje OIZ-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118
Drugo izdanje Zakonika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Naziv zakona. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Sadržaj OIZ-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Jezik u OIZ-u. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135
Kritike OIZ-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
OIZ kao udžbenik i kao priručnik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
Primjena OIZ-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
Prevodi OIZ-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142
Uticaj OIZ-a na savremeno crnogorsko zakonodavstvo. . . . . . . . . . . . . . . 143
Ostavka Bogišića na položaj ministra pravde. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
Bogišićeva smrt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Bogišićeva nagrada i druga obilježja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Prestanak važenja OIZ-a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .150
Značaj rada Bogišića i OIZ-a za Crnu Goru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

U drugoj glavi autor je po prvi put objavio rukopise iz zaostavštine Valtazara Bogišića koji se odnose na koncepte izreka s kraja Opšteg imovinskog zakonika za knjaževinu Crnu Goru. Prvi koncept izreka sadržan je u drugoj verziji Zakonika iz 1882 godine. Drugi koncept izreka je sadržan u trećoj verziji Zakonika iz 1885/86. Treći koncept izreka je sadržan u prvom izdanju OIZ-a iz 1888. godine. Četvrti koncept izreka sadržan je u tekstu drugog izdanja OIZ-a iz 1898. godine.

Glava druga 153

BOGIŠIĆEVE PRAVNE IZREKE

Objašnjenja, određenja i dopune u Opštem imovinskom zakoniku za Knjaževinu Crnu Goru (šesti dio OIZ-a razdijeljen u osam razdjela). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153
Bogišićeve pravne izreke (uopšte) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .177
Više verzija (koncepata) izreka Valtazara Bogišića . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190
Prva verzija izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191
Druga verzija izreka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Treća verzija izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 208
Četvrta (konačna) verzija izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .213

U trećoj glavi autor je izvršio poređenje Bogišićevih izreka sa srodnim rimskopravnim izrekama (regulae iuris) i njihov pozitivno pravni izraz u pravu Crne Gore. Pritom autor je dao prednost onim (regulae iuris) koje je Bogišić u pismima Kosti Vojinoviću isticao kao uzore za svoje izreke (oko desetak). Za ostale izreke (njih 35), autor ove knjige je odredio one regulae iuris koje su prema njegovom mišljenju odlučujuće opredijelile Bogišića, a potom one koje su njoj najsrodnije, odnosno srodne.

Glava treća 219

BOGIŠIĆEVE PRAVNE IZREKE, REGULAE IURIS

I POZITIVNO PRAVO CRNE GORE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219

Regulae iuris . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219
Bogišićeve izreke, odgovarajuće regulae iuris i pozitivnopravni izraz u pravu Crne Gore. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226

U četvrtoj glavi autor je izvršio poređenje pravnih izreka iz OIZ-a i opštih pravnih pravila iz uvodnog dijela Srpskog građanskog zakonika, poređenje pravnih izreka iz Kalifornijskog građanskog zakonika iz 1872. godine i pravnih izreka iz OIZ-a, kao i poređenje između uvodnog dijela Medžela i pravnih izreka iz OIZ-a.

Glava četvrta 429

BOGIŠIĆEVE PRAVNE IZREKE, UVODNA PRAVILA SRPSKOG

GRAĐANSKOG ZAKONIKA I MEDŽELA I PRAVNE MAKSIME

KALIFORNIJSKOG GRAĐANSKOG ZAKONIKA IZ 1872. GODINE

Poređenje pravnih izreka iz OIZ-a (završni dio) i opštih pravnih pravila iz uvodnog dijela

Srpskog građanskog zakonika. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 429

Poređenje pravnih izreka iz Kalifornijskog građanskog

zakonika iz 1872. godine i pravnih izreka iz OIZ-a. . . . . . . . . . . . . . . . . 441

Pravne izreke s kraja Kalifornijskog građanskog zakonika

iz 1872, njima srodne (ili različite) izreke iz OIZ-a

i odgovarajuće regulae iuris. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 447

Poređenje između uvodnog dijela Medžela

i pravnih izreka iz OIZ-a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 474

U prilozima autor je dao 15 dokumenata koji se u toj formi ili uopšte po prvi put objavljuju a koji predstavljaju materijal od istorijskog značaja za Crnu Goru.

PRILOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 497

I Koncept Ukaza knjaza Nikole od 25. marta 1878. godine. . . . . . . . . . . 503

II Pismo knjaza Nikole od 11/23. avgusta 1872. ruskom

konzulu u Dubrovniku Alekseju Semjenoviču Joninu. . . . . . . . . . . . . . . 511

III Pismo Nika Pucića od 03. 07. 1872. godine

poslato Valtazaru Bogišiću. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 517

IV Ugovor između oponomoćenika Vlade crnogorske

Vojvode Gavra Vukovića i dr. Valtazara Bogišića. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 521

V Ukaz knjaza Nikole od 23. marta 1893. godine kojim se

Valtazar Bogišić imenuje za ministra pravde i člana

državnog Savjeta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 528

VI Pismo knjaza Nikole Valtazaru Bogišiću 22. februara … godine

u kome prihvata njegovu ostavku na položaj ministra pravde. . . . . . . . 531

VII „Naznačenje” (akt) knjaza Nikole o godišnjoj

penziji Valtazaru Bogišiću. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 535

VIII Zapisnici iz 1885. godine sa čitanja teksta Zakonika

na Cetinju, gdje su čitane i Bogišićeve izreke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 539

IX Zapisnik sa završnog čitanja knjaza Nikole i Valtazara

Bogišića Nacrta Im. Zak. na Rijeci Crnojevića

od 2. do 10. decembra 1885. godine i sa sjednice

od 11. decembra na Cetinju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 560

X Rukopis prve verzije Bogišićevih izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 569

XI Rukopis druge verzije Bogišićevih izreka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 581

XII Pismo Valtazara Bogišića Kosti Vojinoviću

od 17. maja 1888. godine. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 591

XIII Prevodi konačne verzije Bogišićevih izreka na francuski,

španski, njemački, italijanski, ruski i engleski jezik . . . . . . . . . . . . . . . . . 605

XIV De diversis regulis iuris antiqui. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .651

XV Civil Code od the State of California

(part IV — Maxims of jurisprudence). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 689

IZ PREDGOVORA AKADEMIKA SLOBODANA PEROVIĆA

Kao što se iz skraćenog pregleda sadržaja ovog rada vidi, Autor je, shodno prirodi i nameni ovog teksta, obuhvatio sva bitna pitanja koja proizilaze iz naslova ove monografske studije.

Na taj način, Autor je, kao jedan od najvećih poznavalaca naučnog i zakonodavnog dela Valtazara Bogišića, pored do sada publikovanih radova visokog naučnog dometa, ovim tekstom uveličao i obogatio književnost o Bogišiću i njegovoj kodifikaciji imovinskog prava za Knjaževinu Crnu Goru (1888).

Kodifikacija koja je Pravdu ugradila u moralnu, pravnu, ekonomsku, socijalnu i svaku drugu konstituciju tada crnogorske organizovane društvenosti, a sve to na način prirodnog kauzaliteta koji se proteže sve do savremenog crnogorskog zakonodavstva.

Sa tim svojstvima, ova kodifikacija, već na Cetinjskom rođenju, bila je prevedena na više svetskih jezika i u budućim decenijama bila propraćena sa više od stotinu studija proizašlih iz pera pravnih mislilaca univerzalnog pravničkog sveta.

Uz tako raskošan „buket” naučnih epiteta, ocena i originalnosti ove kodifikacije, sastavni su delovi svih tih studija, zbornika radova, spomenica i svih drugih odličja koja prate egzaltaciju legitimne pravde organizovane u opštosti intelektualne kulture.

Tačnije: reklo bi se da nema više ničeg novog i nepoznatog što do sada nije rečeno o Bogišićevom opusu i njegovoj kodifikaciji prava koja je sveobuhvatno sakupila izvore crnogorskog narodnog života o Dobrom i Pravičnom.

Akademik Zoran Rašović, ovom knjigom otkriva nam novo polje istraživanja naučnog opusa Valtazara Bogišića. Upornošću naučne vokacije, Autor ovog teksta po prvi put nam stavlja na uvid brojna dokumenta, izvorne rukopise i opsežnu pismenu komunikaciju tokom izrade Zakonika. Ali to nije nikako samo pasivno izlaganje pomenutih dokumenata. Naprotiv, to je aktivno naučno obrazloženje, počev od istorijskog izvora antičke filozofije I komparativnih pravnih sistema, sve do izvora, naročito jezičkih, narodnog života Crnogorskog kulta prava izraženog rečima: Ius est ars boni et aequi.

Ovo fenomenalno djelo činiće dio nematerijalne kulturne baštine najveće vrijednosti.

Razume se, da ovaj tekst zaslužuje punu pažnju naše naučne, istorijske, kao i celovite intelektualne javnosti, čiji se odjek svakako očekuje.

Uvodne napomene autora knjige akademika Zorana P. Rašovića

Dvije najveće intelektualne tvorevine iz oblasti književnosti i zakonodavstva Crne Gore su Gorski vijenac i Opšti imovinski zakonik za Knjaževinu Crnu Goru. Obje su nastale u XIX vijeku: razlika u godinama je oko 40 (1847. i 1888). U njihovim „životima” Biljarda ima posebno značenje: prva je u njoj stvorena, druga u njoj proglašena. Obje su štampane u evropskim prijestonicama

— Beču i Parizu. Njihovi tvorci su Petar II Petrović Njegoš, duhovni i svjetovni vladar Crne Gore, pjesnik i filozof, i Valtazar Bogišić, profesor Univerziteta, gospar iz Cavtata i Likurg Crne Gore. U djelima Njegoša i Bogišića osjećamo veličinu pjesničkog i pravničkog zanosa i dubinu njihove

misli. Djelo dva velikana vječno mami ljude u neznana prostranstva, kao san nejasne niti horizonta. Ova djela ostaju pohranjena u božanskom ljetopisu i beskonačnoj vječnosti.

Ovaj rad posvećujem Valtazaru Bogišiću, čovjeku koji se sa tolikom suverenošću kretao evropskim prostorima i kulturama, čovjeku koji je toliko zadužio Crnu Goru. Valtazaru Baldu Bogišiću, čovjeku kojemu dugujemo izvjesnu obnovu našeg pravničkog ukusa, uljepšavanje pravničkog govora, koji riječima daje spiritualnu ljepotu. Izuzetan i kosmopolitski duh i veliki erudita je radio i djelovao kao jedan čitav institut. Povodom proglašenja OIZ-a knjaz Nikola je sinu „dične oblasti dubrovačke”, u ime „najviše nagrade koje mu se s naše strane može dati”, izrekao javno hvala. To javno hvala u ime Crne Gore odzvanja i danas. Ali kultura sjećanja nam nalaže da se sa izrazima visokog poštovanja i najiskrenije vjernosti osvrnemo na ličnost i gromadnost rada Valtazara Bogišića, akademika, profesora, doktora filozofije i doktora pravnih nauka, naučnika, istraživača, zakonopisca, ministra pravde, čovjeka enciklopedijskog znanja, komentatora, pobornika istorijskopravne, prirodnopravne škole, ali i drugih škola, zaljubljenika u filologiju, vrsnog poznavaoca usmene književnosti, priređivača zbirki narodnih pjesama, rukopisnih zbirki priča, poliglote, bibliofila, zavještaoca…

Bogišić je prvu obavijest o tome da je knjaz Nikola odlučio da mu povjeri pisanje Zakonika za Crnu Goru dobio od svog prijatelja Nika Pucića. Ovom prilikom dajemo javnosti na uvid (po prvi put) integralni dio pisma Nika Pucića Valtazaru Bogišiću. U pismu od 02. 07. 1872. godine Niko Pucić obavještava Bogišića sljedeće: „Čuj Baldo jednu lijepu. Ovi konsuo Jonina pošto se je vratio iz Rusije otidje u Crnu Goru dje se bavio nekoliko. Kad je prispio u Dubrovnik, kaza mi je da Knjaz Crnogorski namjerava sastavit zakonik gradjanski za svoju zemlju, i da za tu svrhu pisao je Dvoru Ruskomu, kako bi dao Komisuju Tebi profesoru slavanskoga prava u Odesi, na način, da ti dodješ u Crnu Goru i upreš u taj posao. Evo te dakle u tvome životu Soluna i Likurga Crne Gore i Brda, ali što nijesu bili ni Solun ni Likurgo nagradjen od velike države, kakome je Rusija, i male države kakova je Crna Gora. Još mi je kazao Jonina da je on podupro svoijem pismom javljenu Knjaževu, ali mi je priporućio da o tomu poslu ne pisnem nikomu, osim samomu Tebi, da ti stvar ne pane iznenada na glavu. Budući mi on to priopćio ja na isti način verbum verba priopćavam tebi. A paka se saran rose fioriranno.

Vidio sam u Pretnera tvoje djelo o bibliografiji juris scripti Slavorum meridionalium, nijesam ga kupio er čekam da mi dodje gratis. Popiću komu sam bio naložio da mi sakupi pjesme crkovne reko sam da ne kupi što po tvome posljednome listu. Ovoga puta budući slab na zdravlju ostajem kući se idem kupat se u moru, no mi je teška nazleda do sad to zabranila. Moja braća sad su u Mezredje odkleće preko Biograda doma. Oviatu lo evega agosta dospijeva pogodba. S’ bogom.”

Značaj rada Bogišića i OIZ-a za Crnu Goru

OIZ je veliki i u pretežnom dijelu moderan imovinski kodeks. Njegova pravila su zapisana kao životom nadahnuta. Uspjela je Bogišićeva nadmoćnost, gospodstvo. Njegova rješenja, sa svojim opštim visokim skladom i smislom, zanijela su nas za cio život, postavši dijelom onog najvažnijeg od koga se mnogima od nas stvorio životni poziv. Čitajući OIZ, živjeći sa njim, tumačeći ga, ne možete da ne osjetite prošlost i sadašnjost Crne Gore. Sa OIZ-om osjećate složeni život Crne Gore, njene divlje, ponekad strašne, a ipak nečim zanosne osobine i svoje srodstvo, bliskost sa njom. Sve je to postalo dio naše duše, posebno pravničke. U OIZ-u preovladava čudna vještina u izražavanju, književna čulnost koja je Bogišića toliko proslavila. Zar se ne čini da je u OIZ-u mnogo toga živo, sadašnje, a u isto doba tako poznato, blisko i svoje, jedno osjećanje u svojoj potpunosti.

OIZ je sa svojim darovima, često i sa neredom u sistematici, čitav zavodnik za oči i duh, luča vječne svjetlosti. To je zato što ga je stvorio čovjek sazdan od otmenosti, otresitosti i ljepote, čovjek koji je poznao život Crne Gore i sve ono što u njoj ima obično i silno. Očigledno je da je boginja nauke rasula na Bogišića, pa time i na OIZ, krunu cvijeta sa svog zlatnog prijestola. Teško može da se odoli i da se u srcu ne prizna da su takve pojave rijedak dar od Boga.

U normama OIZ-a ima mnogo toga uzetog iz običnog života, što je pošlo kroz filter Bogišićevih ideja koje su ga u potpunosti zarobile. Krasi ga stil suptilan i lak, što je toliko ličilo njegovoj otmenoj pojavi. Po duhu, Bogišić je bio Evropljanin. Kao što bi pjesnik rekao — njegov stas je bio najljepše stablo u ljudskoj šumi. Njegova urođena bistrina uma, njegova duboka lična iskustva obavijena su dobro naslućenom estetikom. Uspio je zato što je unosio cijelog sebe u ono što je stvarao s toliko ljubavi. Stvorio je djelo u kome ima mnogo ljepote, stila u kome ima opšteg, svačijeg i vječnog. Uspio je, iako je bio razapet između novih namjera i starih navika, novih ideja i starih ustanova. Njegov istančan duh težio je da se približi narodu i da bude upoznat sa njegovim životnim potrebama. OIZ je pisan na jeziku običnih ljudi, čime je njegovom tvorcu porastao ugled čovjeka rafinirane mudrosti. Zavirujući u neznana prostranstva dao je Zakoniku imućnu pojavu — suštinu i oblik. Taj silni gorostas, koji se Crnoj Gori neposredno „oduživao” 26 godina, proširio je I uzdigao put neba svoje goleme i lisnate krune.

Danas još više odzvanja ono javno hvala knjaza Nikole prilikom donošenja OIZ-a. Rijetko je u istoriji bilo koji drugi „inostranac” toliko doprinio Crnoj Gori u intelektualnim tvorevinama kao što je to učninio Valtazar Baldo Bogišić.

IZ BIOGRAFIJE Prof. dr Zorana Rašovića

Prof. dr Zoran Rašović je roden 18.02.1959. godine u Podgorici tada Titogradu. Pravni fakultet završio je u rodnom mjestu sa prosječnom ocjenom 9,73. Poslijediplomske studije (građansko-pravni smjer) je upisao školske 1980/1981 godine na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Magistarski rad pod naslovom „Zajednička svojina bračnih drugova“ je odbranio 1984. godine, a doktorsku disertaciju pod naslovom „Založno pravo na pokretnim stvarima“ 1991. godine, takođe na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Podgorici izabran je za asistenta pripravnika 1981. godine, na predmetu Građansko pravo. Za asistenta je izabran 1987. godine, za docenta 1992. godine, za vanrednog profesora 1997. godine, a za redovnog profesora 2002. godine.

Prof. dr Zoran Rašović je izuzetno plodan pisac, autor je 27 knjiga i više desetina monografskih studija i članaka objavljenih u uglednim časopisima. Autor je četiri univerzitetska udžbenika: Građansko pravo, Stvarno pravo, Pravo obezbeđenja potraživanja i Zemljišnjoknjižno pravo. Autor je obimne studije o hipoteci (1700 strana) i knjige ,,Bogišićeve pravne izreke’’, u izdanju crnogorske Akademije nauka i umjestnosti (2016).

Napisao je brojne komentare zakona od kojih je najsveobuhvatniji Komentar Zakona o svojinsko-pravnim odnosima u teoriji i praksi (2400 stranica štampanog teksta), Komentar zakona o hipoteci, koji su ocijenjeni kao djela od izuzetnog značaja za Crnu Goru. Objavio je i veći broj studija iz Građanskog prava koje su prihvaćene u široj pravničkoj javnosti sa najvišim ocjenama.

Učesnik je na brojnim domaćim i međunarodnim simpozijumima, uvijek sa zapaženim radovima i uvodnim referatima koji se odlikuju naučnom argumentacijom, komparativnim pregledom, a posebno pravničkom retorikom i jezičkim stilom, koji je u Crnoj Gori bio i ostao kao pravi dragulj pravničkog svijeta i opšte intelekualne kulture. Pisac je velikog broja predloga odgovarajućih zakonskih tekstova, pretežno iz imovinsko-pravne oblasti.Redovni je profesor na osnovnim, postdiplomskim i doktorskim studijama na Pravnom fakultetu Univerziteta u Podgorici. Predaje dva obavezna predmeta (Građansko pravo i Stvarno pravo) kao i dva opciona predmeta (Pravo intelektualne svojine i Pravo obezbjeđenja potraživanja).

Prof. dr Zoran Rašovic bio je dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Podgorici u dva mandata (2003 -2005, 2005-2008 godine). Bio je predsjednik Upravnog odbora Univerziteta Crne Gore i predsjednik Nacionalnog komiteta Međunarodne akademije za uporedno pravo (Academie internationale de droit comparé). Dobitnik je najvećeg državnog priznanja Trinaestojulske nagrade za 2008. godinu, i to za djela iz oblasti pravnih nauka.

Vanredni je član CRNOGORSKE AKADEMIJE NAUKA I UMJETNOSTI. Predsjednik je Odbora za pravne i društvene nauke Crnogorske akademije nauka i umjetnosti. Sekretar je Odjeljenja društvenih nauka i član predsjedništva Canu. Član je Foruma za građansko pravo Jugoistočne Evrope.

Vesko Pejović